Čili-vili u limen(k)ci

Još jedan u seriji testova artikala iz Pokloni.com ponude, Chilli u limenci.

Ne znam za vas, ali ja jako volim ljute paprike, suve, sveže, male zelene, crvene, pečene, punjene sirom, tucane. Volim ukus ljutog u ustima. Naravno nisam fanatik, pa kad god je to moguće izbegavam scene da krene znoj iz čista mira da te obliva, obrazi se zacrvene i kreneš da štucaš, jer tu užitak prestaje.
Nažalost, i to moju, ove male papričice uvek nakon što ih izjedem nadju način da mi se osvete, ali ne želim pisati o tome, niti mislim da vi želite taj opis da čitate.

Ovaj artikal je prvenstveno namenjen kao noveli ajtem odnosno kao poklon, i poenta je da mu sretni dobitnik treba posvetiti vreme i pažnju.
Većini nas ovo je sasvim dovoljno, da znam da je neko više puta više dana trošio svoje vreme na ono što sam mu ja poklonio, ja sam hepi a papriku ko šiša.
Naravno da je super ako prilikom kuvanja perkelta u kotlić ubacite papričicu koju ste sami uzgojili, a koju ste dobili na poklon od nekoga vama dragog, pa vaša papričica da onaj šmek, ah onaj šmek da greje obraze iznutra.

Chili u Limenci se sastoji od limenke koja je napunjena nečim nalik na humus, ali sigurni nije humus, ima pripremljene semenčice unutra već postavljene izmedju tog nečega što liči na humus, i set rezervnih semenčica, ako vam prvi pokušaj bude promašaj.
Instrukcije su na engleskom jeziku, ali smo se mi ovom prilikom potrudili, (nalaže nam zakon) pa smo ih preveli na Naški. Jeste da su i originalne instrukcije toliko jednostavne da skoro da su beskoriste,mi smo ih malko doterali u prevodu, pa su sad smešne, mislim nama su smešne.

 

Odapeli smo limenku sa gornje strane i krenuli da prekopavamo ono takozvano zemljište sa poklopcem od limenke da mi vidimo šta To tamo ima, što nikako ne treba raditi.
Kad smo skapirali da smo kreteni, obustavili smo kopanje po limenci, i krenuli lagano da ulivamo vodu u istu.

 

Iako na slici stoji Rosa, nismo se toliko bahatili već smo flašu predhodno napunili česmovačnom, to je samo bilo da izazovemo placebo efekat kod semenki, da misle da ih pojimo rosom. Kada smo smislili da je dosta vode, krenuli smo da ukupavamo rupu gde ćemo da zabodemo naše seme papričice.

Ispostavilo se, po instrukcijama koje smo kasno pročitali da smo ustvari zaboli prst papričici u oko, jer su semenke već postavljene, već unuta, spremne, nameštene, skockane. Tako da ni to nemojte raditi dok kuće deco.  Sačuvali smo rezervno semenje, nismo ga posadili, nek stoji za rezervu.

 

Otvorili smo donji deo limenke kako bi smo ispustili višak vode iz limenke i uflekali košulju i nove pantalone.

Proverili dal su sve fotke OK, seli, gledali u Chilli u limenci jedno 17 sekundi, i posle toga ga ostavili na prozor, a mi se vratili našim redovnim dnevnim aktivnostima.

 

Po instrukcimama piše da je za nicanje papričice potrebno 3-5 dana, nama se posrećilo tek nakon 6,7,8 dana, recimo...
Prvi znak života je provirio iz limenčice. Verovatno ovo kašnjenje ima veze sa onim što smo naveli da se ne radi, ali jednako može bit da im nije odgovaralo Srbijansko sunce, il što je ovih dana bio pun Mesec, il možda čak ni česmovača nije valjala.
Ko ga zna, možda su i paprike svesne da nisu u Japanu, il ostalom delu sveta gde se poštuje tudje vreme, pa rešile malo da okasne, čisto da se ne razlikuju.

 

 Sad smo pametniji, znamo sve šta ne treba raditi, a imamo i mirkoskopske primerake stabljika na koji smo jako ponosni.
Šinko, večera na stolu!!!

 

 

I posle  5-6 dana, gle čuda... još uvek je živo...previše smo se vezali...sada već moramo razmišljati o imenu. Zvaće se Matovilka, čedo mamino, samo nemoj da budeš jako ljuta na mamu!

 

I saga se nastavlja a čedo raste li raste!

 

 

 

 

Nazad na Blog